Poglavlje (šesto) u kojem nepozvani slušamo tuđe razgovore.
- Jesi vidjela kao se pokorno klanja, sklapajući ruke?
- Da, jaaaadaaan. Seljačić.
- Meni ga je tako žao. B'iće misli, bože moj koji raskoš, kakvo bogatstvo, kako ću se ja jadan ovdje uklopit.
- Moramo mu, nekako, pomoć.
- Ti si taaakooo dobaaaar. Napravit ćemo ono što su tražili od nas. I to će biti dovoljno!
- Daa. Ništa se drugo s njime neće moći.
- Jesi vidio kakvi su mu nokti?
- Ne. Kakvi?
- Pa ono, ono. Kao da ih je netko, cak cak cak, hahahahaha
- Jojojoj, da, a kakva mu je sirotom koža. Meni je to prestrašno. Kao da ima neku bolesssst.
- Da? Čudno, XD mi ništa nije rekao o tome. Ne znam. Da nije neka klopka. Neka zaraza. Neka podvala.
- Da da da da. Poznavajući njega, kako je i koliko je ljubomoran na nas. U pravu si ti. Da da da, morat ćemo pripaziti. Biti jako oprezni. Za mladića se pobrinuti tako da se ništa ne primijeti, a potajno ga pratiti, s kim se sastaje, s kime govori, kome se javlja.
Pazi, on je sigruno špijun, sve ako i nije tu poslan da nama napkosti. On će sigurno špijunirati i nastojati što više naših stvari prenijeti tamo, da bi nas oponašali, da bi postali kao mi, uvijek su to htjeli. Uvijek su bili ljubomorni i zavidni, na naše znanje, na naše podrijetlo, na naše stvari, na našu ljepotu, dobrotu. Na naše sve!
Imam ideju!
A zašto mi ne bismo oženili mladoga Iana za našu Yagodu?
- A ha? Hahaha aaaa pa daaaa, kao da su stvoreni jedno za drugo! Dobar! Dobaaarrr!
Učvrstit ćemo vezu sa XD-om. I to, ne samo učvrstiti, nego ozakoniti! O Za Ko Ni Ti!
Osim toga, ostat će na taj način oboje pod našom kontrolom.
Ta ra ra ra, ta ra ra raam! (Svadbena koračnica.)
Sjajno.
